Narodno pozorište u Beogradu
Scena „Raša Plaović“
Premijera, 26. jun 2024.
Uloga na projektu: Dramaturg
Biljana Srbljanović
Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)
Režija Andrej Nosov
Dramaturgija Đorđe Kosić
Kostimografija Marija Marković Milojev, Petra Fotez
Scenografija Zorana Petrov
Komponovanje muzike Draško Adžić
Scenski pokret Marija Milenković
Produkcija Miloš Golubović, Marija Kovačević
Inspicijent Ana Zorić
Sufler Marija Nedeljkov
Produkcija muzike Vladimir Petričević
Izvođenje muzike (truba) Vladimir Jovanović
Rediteljska asistentura Aleksandra Lozanović, Selena Pleskonjić
Scenografska asistentura Jasna Saramandić
Kostimografska asistentura Milena Kostić Jojić
Producentska praksa Milica Milenković
Igraju:
Tata Branko Vidaković
Nadežda Vanja Ejdus
Zastavnik Jokić Nenad Stojmenović
Debela Nina Nešković
Ropac Miloš Đorđević
Aleksandra Suzana Lukić
Gospođa Dragana Varagić
Aleksa Petar Strugar
Majstor svetla Srđan Mićević
Majstor maske Marko Dukić
Majstor pozornice Zoran Mirić
Majstor tona Velimir Milošević i Roko Mimica
Video produkcija Video studio Narodnog pozorišta
Kostimi i dekor su izrađeni u radionicama Narodnog pozorišta
Reč autorke
Komad “Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)” napisala sam pre više od deset godina, kada mi je umirao otac. Tekst je nastao najpre kao monolog, koji sam sama izvela u bečkom Burgteatru u okviru ciklusa “Kakanien. Neue Republik der Dichter” (Nova republika pesnika).
Imao je svoju praizvedbu u nemačkom pozorištu Šaušpilhaus Bohum u režiji Anselma Vebera, za koje je i pisan, a u Beogradu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u režiji Slobodana Unkovskog.
Obe predstave sam gledala samo po jednom (inače ne gledam svoje predstave), komad više nikad nisam pročitala (inače ne čitam svoje tekstove) snimak svog nastupa u Burgu pogotovo i ni slučajno nisam.
Sve što pišem – pišem o sebi, o svojim teskobama, traumama, boli, o svojoj sreći i kada je lažna, o svojoj nesnađenosti. Nisam valjda luda onda da to čitam?
Narodno pozorište po prvi put u mojih 30 godina rada izvodi neki moj komad, tako što ga je Andrej Nosov predložio. Andrej je moj dugogodišnji prijatelj i više od toga – u Hartefaktu, koji je on osnovao i koji vodi, umetnički sarađujemo već petnaest godina, smišljamo i maštamo, stvaramo jedan drugačiji teatar i svet. Ne postoji niko drugi ko bi mogao da me natera da se vratim ovom komadu i da ga ponovo čujem i gledam, ponovo se suočim sa svojim bolima, osim Andreja.
Pristala sam i vredelo je.
Biljana Srbljanović
